Istorija Konzola
Proizvodnja video igara je, nakon nekoliko decenija postojanja, danas, globalna industrija od oko 100 milijardi dolara. U skoro dve trećine domova se video igre redovno igraju, a postoje raznovrsne platforme: od arkadnih sistema, preko kućnih i ručnih konzola, do mobilnih uređaja. Sve je počelo 1967. godine. Programeri Sanders Associates, na čelu sa Ralphom Baerom, izumili su višeprogramirani sistem video igara koji je mogao da se reprodukuje na televizoru, poznatiji kao „Smeđa kutija“. Baer, kojeg ponekad nazivaju i ocem video igara, dao je licencu za svoj uređaj Magnavok-u, koji je ovu konzolu komercijalizovao, prodavajući je pod nazivom Odiseja. Tokom narednih nekoliko godina, Odiseja je komercijalno izumrela, ali jedna od njenih 28 igara je inspirisala Atarijev “Pong”, prvu arkadnu video igru koju je ta kompanija objavila 1972. godine. Nekoliko godina kasnije, Pong je objavljen i u kućnoj verziji, koja je bila podjednako uspešna. Nakon ovoga, Atari je na tržište izbacio svoju prvu konzolu, Atari 2600, poznatiju i kao Video Computer Sistem, čime je rođena druga generacija konzola. Ova generacija je igre reprodukovala u više boja, imala zamenjive ketridže i džojstike. Ranih osamdesetih, u Severnoj americi, industrija video igara doživela je takozvani „Veliki pad“, do kojeg je došlo usled prezasićenja tržišta, konkurencije PC igara i mnogobrojnih igara niskog kvaliteta koje su intenzivno reklamirane. Među tim igrama je i zloglasna Atarieva igra E.T., zasnovana na istoimenom filmu, koja se smatra najgorom igrom ikad stvorenom. Industrija kućnog igranja video igara počela je da se oporavlja 1985. godine, kada je u SAD stigao Nintendo Entertainment Sistem. U odnosu na prethodne konzole, NES je poboljšao 8-bitnu grafiku, boje i zvuk, ali, možda i najznačajnije, i same igre. Kako su godine prolazile, tako su i sistemi napredovali. Deceniju nakon NES-a, Sega je u Severnoj americi predstavila svoju prvu 32-bitnu konzolu, Saturn, koja reprodukovala igrice sa diskova, umesto sa kertridža. Očekivalo se da će ovim potezom Saturn preteći Sonijev istovremeno predstavljen prvenac u konzolama, Playstation, čija cena je najavljena kao sto dolara niža u odnosu na Saturn. Iako su Sega i Nintendo imali pregršt sopstvenih visokoocenjenih originalnih 3D igara, poput Virtua Fighter za Saturn i Super Maria 64 za Nintendo 64 konzole, ove kompanije nisu mogle da se nadmeću sa Sonijevim modelom poslovanja. Naime, Soni je i drugim kompanijama dao pravo da prave igre za njihovu konzolu, i time sebi osigurao brojne ekskluzivne naslove. Jednostavno rečeno, Soni je dominirao u toj generaciji konzola, a i u narednoj, Soni je napravio najprodavaniju konzola svih vremena, Playstation 2. Danas, nekoliko generacija konzola kasnije, Nitendo se okrenuo mlađoj publici, a Sega je odustala od pravljenja hardvera. Sa sve jednostvanijim pristupom PC igrama, danas se i dovodi u pitanje da li su nam konzole uopšte potrebne. Ipak, najavljene su i nove generacije konzola, koje se željno isčekuju, a “rat konzola”, koji se nekada odvijao izmedju Sege i Nintenda, i danas se vodi, ali između Microsoftovog Xbox-a i Sonyjevog Playstation-a.
