Biometrijska tetovaža

Obične olovke, izrađene od olova, različitih vrsta grafita, gline i voska, koriste se već vekovima za pisanje i crtanje.  Ali, moguće je da ćemo u bliskoj budućnosti, grafitne olovke koristiti i za praćenje svog zdravstvenog stanja, crtanjem bioelektronskog uređaja na svojoj koži. Mnogi postojeći komercijalno dostupni biomedicinski uređaji, koji se postavljaju na kožu sadrže dve glavne komponente – biomedicinsku komponentu, koja služi za praćenje, i okolni fleksibilan materijal, poput plastike, koji pruža potpornu strukturu, koja služi održavanju veze biomedicinske komponente sa telom osobe. U novoj studiji, inženjeri sa Univerziteta u Misuriju pokazali su da se jednostavna kombinacija olovke i papira može koristiti za stvaranje elektronskih uređaja, koji bi se mogli koristiti za nadgledanje ličnog zdravlja. Otkrili su da olovke koje sadrže više od 90% grafita mogu da sprovedu veliku količinu energije, stvorene trenjem između papira i olovke. Za bioelektronske uređaje, najbolje je nacrtati uređaj olovkom sa 93% grafita, na običnom komercijalno dostupnom, kancelarijskom papiru, ali se na papir može naneti i biokompatibilan lepak, kako bi se uređaj bolje zalepio za kožu. Zheng Ian, docent na Inženjerskom fakultetu u Misuriju, rekao je da je sledeći korak dalji razvoj i testiranje biomedicinskih komponenti, uključujući elektrofiziološke, temperaturne i biohemijske senzore. Ovo otkriće bi moglo da ima široku primenu u zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i naučnim istraživanjima na daljinu, kao i veliki uticaj na dostupnost, kvalitet i bezbednost medicinske zaštite. Na primer, osoba koja ima problem sa spavanjem, mogla bi da nacrta biomedicinski uređaj koji bi pomogao u nadgledanju nivoa sna, ili bi roditelji mogli da prate temperaturu deteta bez ometanja njegovog sna. U učionici, đaci bi, uz učitelja, mogli da, pomoću obične olovke i papira, kreiraju nosive bioelektronske uređaje.  Na višem stepenu obrazovnih institucija, naučnici bi, čak i u vreme masovnih karantina i samoizolacija, mogli da nastave svoja istraživanja, bez obzira što su svi učesnici u svojim domovima. Osim toga, ovo rešenje je i ekološko – papir može da se razgradi za oko nedelju dana, dok mnogi sada dostupni komercijalni uređaji sadrže komponente koje su štetne po okolinu. Još uvek se ne zna koliko je uspeh ovog eksperimenta realan.  Sama ideja raznolikih bioelektronskih uređaja koje sami stvaramo crtanjem običnom olovkom po običnom papiru, sa biokompatibilnim lepkom kao da je izletetela pravo iz naučno fantastičnog filma. Iako je ideja neverovatna, njena praktičnost, dostupnost, primenljivost i održivost nam ne ostavlja ništa drugo, nego da se nadamo uspehu inžinjera sa Univerziteta u Misuriju.