Mafia: Definitive Edition
Mafia: Definitive Edition može izgledati kao savremena video igra, ali sam gejmplej nije bas tako praktičan. Ovo ne bi trebalo da bude iznenađujuće s obzirom na to da je ovo remake klasične igre o mafijašima iz 2002, ali se takođe ponaša jako drugačije od očekivanja. Ovo je remake koji je u potpunosti napravljen od temelja, sa zapanjujućom vizuelnom revizijom, proširenom pričom i većim osećajem open worlda. Ipak, sistemi igranja samo su modernizovani u ograničenoj meri. Kao rezultat toga, Mafia: Definitive Edition se oseća arhaično jer pokriva dobro utabani teren svojih savremenika, ometan mnogim istim tegobama koje su sputavale Mafiju III, uprkos snažnom narativu te igre. Priča ovog rimejka je najbolji deo ove franšize. Igrate u ulozi Tommija Angela, plašljivog vozača taksija koji se postepeno okreće kriminalnom životu u izmišljenom gradu Lost Heaven tokom 1930-ih. Tommi je zanimljiv i često konfliktni glavni junak, a nekoliko novih scena je dodato originalnoj priči kako bi se razjasnio ostatak likova I njihov ulog u Tommijevu priču. Likovi poput Don Salierija dobili su dvosmislenije motivacije, dok dobavljač oružja Vincenzo sada služi kao komično olakšanje umesto samoozbiljnog žilavog momka kakav je bio ranije. Ne može se poreći da je Mafia: Definitive Edition zapanjujući remake kad uzmete u obzir sve što je učinjeno da se 18-godišnja igra ponovo predstavi novoj publici. Promene u priči, kako na stranici – kako oplemenjuju veći deo glumačke ekipe, poboljšavaju ono što je već bila zadivljujuća priča, dok obnovljeni vizuelni elementi udišu novi život samom gradu. Nažalost, ostatak igre posustaje kada vi kontrolišete samog lika. Arhaična i ponavljajuća borba nije evoluirala otkako je Mafia II objavljena 2010. godine, a godine poboljšanja drugih igara od tada datirale su je još više. Mafia: Definitive Edition možda predstavlja poboljšanje u odnosu na originalnu igru, ali njena modernizacija zaustavlja se prerano, što rezultira neujednačenom igrom koja rasipa njen primamljiv potencijal.
