Pouke iz prošlosti: Ledena kraljica bez haljine
Legenda kaže da su u davna vremena od snegom zavejanih planina u Dolomitima svi zazirali. Sa vrhova tih planinskih divova dolazile su se zastrašujuće lavine, moćne snežne mećave i klizišta, i sve se to munjevito spuštalo sve do samog podnožja. Više puta, sneg bi jednostavno poklopio čitavo selo u dolini. Već sa početkom jeseni, seljani bi se klonili penjanja uz litice da ih ne bi zatrpale prve snežne padavine.
Međutim, u blizini sela ispod planine Antelao (visoke 3263 metara) živele su dve devojke, bliznakinje. One bi se svake jeseni samo pojavile među meštanima i obaveštavale planinski živalj o dolasku nepogoda. Nekada bi trčeći i kucajući na prozore upozoravale kako se približava zloslutni tamni gusti oblak koji bi klizio niz obronke planine, tiho i nečujno. A onda bi iz njega odjednom bljesnula svetlost i ubila ovcu ili samog pastira.
Neustrašive bliznakinje su osim hrabrosti svakako posedovale i izvesne posebne moći. Recimo, svojim vriskom uspevale su da razbiju oblak. Osim ako nije bio zaista veliki. Iz skuta su vadile noževe koje bi uperile u poslednji zrak svetlosti, gledajući pravo u Sunce – samouvereno i bez straha. Znale su da je oko puno svetlosti kao i Sunce, zvezda koja odašilje svetlost na Zemlju. Spoj Sunca i oka upravo je predstavljao svetlosno savršenstvo. Onaj koji posmatra i onaj koji je posmatran, spajali bi se u potpunom skladu koji je ispunjavao bezdan i pomerao u nedogled granice postojanja.
Kako su se meštani zahvaljivali devojkama? Jednostavno. Brali su im divlje jagode i maline i ostavljali pune korpice na mestima kraj kojih su u proleće prolazile. Bliznakinje su zapravo bile glasnice Samblane, vladarke planine Antelao. Samblana je bila ledena kraljica i izabrala je vrh Antelaaa kao svoje omiljeno prebivalište. Njena drevna, raskošna i svetlucava bela haljina, prekrivala je stene i obronke. Duše umrlih držale su te teške skute, čekajući strpljivo da budu pozvane u carstvo blagoslovenih i blaženih koje se nalazilo baš tu gore, u oblacima između snegom okovanih vrhova. A vrhovi su izgledali su tako moćno, kao da dotiču samo nebo.
Dakle, Samblana je držala te duše ispod svoje ledene haljine, odnosno ogrtača. S dolaskom proleća oslobađala ih je teškog zadatka držanja plašta i tada bi puštala neke da u obliku svetlosti, nalik malenoj sveći, krenu put carsva blaženih. I tako je Samblanina svečana odežda s dolaskom toplijih dana postajala nešto kraća. U leto, haljina više nije doticala zemlju.
Ono što je vrlo važno za ovu legendu, jeste da je Samblana, moćna ledena kraljica posedovala nešto što je bilo još moćnije od nje. Bio je to tajanstveni svetlucavi plavi kamen nazvan – rajeta. Pomoću tog kamena ona je, kao nekim magičnim ogledalom, skupljala slabašne zimske sunčeve zrake, kako bi ih odašiljala upravo u najmračnije kutke planine i doline pod njom. Tako su uz pomoć tog tajanstvenog kamena, stanovnici planinskih sela mogli da imaju bar malo svetlosti. Ili senke. U svakom slučaju, nisu upoznali potpunu tamu.
Jednog dana kada Samblanin ogrtač, odnosno haljina, ne bude više postojala, kada se bude „potrošila“, nastupiće Obećano vreme – upozorava legenda. Tada će se i sama kraljica planine Antelao popeti iznad oblaka i pridružiti blaženima. Ali sve dok ne kucne taj čas, bliznakinje će morati i dalje da idu kroz šume, veru se uz opasne stene i savetuju stanovnike planinskih sela.
Deo planinskog ledenog vrha Marmolada (3343 metara) u Dolomitima obrušio se ovog meseca pokrenuvši lavinu brzine od oko 300 kilometara na časa, što je za posledicu imalo odvojanje ogromnog ledenog bloka, 300 metara ispod vrha Punta Rocce, na 3309 metara nadmorske visine. Zašto? Zbog previsokih temperatura vazduha još pre početka kalendarskog leta. Na Marmoladi, temperatura izmerena na dan lavine, bila je 10 stepeni Celzijusa (čak 3 stepena iznad proseka). Na žalost, ljudi su stradali.
Da li je kucnuo taj čas? Da li je Samblana, kraljica Antelaa i ostalih vrhova Dolomita, ostala bez haljine? I šta „Obećano vreme“ iz mita zapravo znači za nas danas?
Neosporno je da podaci koji se pominju u legendama ne moraju biti tačni poput jasno utvrđenih činjenica. Ali u njihovo duboko značenje nikako ne treba sumnjati!
Mirjana Ognjanović
