Pouke iz prošlosti: Rus u Milanu, Venecijanac u Petrogradu

Nije to bilo malo iznenađenje. Jer, kada je krajem novembra 2022. godine najavljena premijera opere „Boris Godunov“ ruskog kompozitora Modesta Musorgskog, i to na daskama čuvene milanske „Skale“, mnogi su bili zatečeni. Ruska muzika? Da je bar izabrano nešto kraće, diskretnije, čak lakše, svarljivije, a ne opera čije izvođenje traje bar tri sata!

A prisutni su bili i predsednik Republike Italije Serđo Matarela i predsednica vlade Đorđa Meloni. Posle pohoda na Ukrajinu, ruska umetnost u najsvetijim mestima kulture i umetnosti Zapada, stavljena je na stub srama. I u Italiji je bilo razgovora o tome da se dela Dostojevskog izbace iz nastave književnosti. O Čajkovskom da i ne govorimo. Ne samo u Italiji. Toga se svi sećaju. Premijera „Borisa Godunova“ ipak je bila održana 7. decembra 2022.godine. I? Šta se desilo? Ovacije su trajale čitavih trinaest minuta! Prenos opere išao je direktno, strimovan je, moglo se čak pomisliti da će nešto da se promeni i u politici. Ali nije. Za sada se umetnost pokazuje kao nejaka pred moćima politike.

Ovaj događaj podsetio me je na činjenicu da muzičke veze između Italije i Rusije nisu od juče. Jedan od mojih najomiljenijih kompozitora, Baldasare Galupi zvani Buranelo (1706-1785) bio je dvorski kompozitor carice Katarine Velike! Kompozitor, čembalista, dirigent, direktor konzervatorijuma i sirotišta „Bolnica neizlečivih“, kapelmajstor Crkve Svetog Marka, autor pedeset sonata za čembalo, koncerata za gudače, flautu, čembalo, 27 oratorijuma, mnogih duhovnih dela, rođen je kao sin lokalnog berberina na ostrvcu Burano, površine 0,21 kvadratnog kilometra, u Venecijanskom zalivu.

Burano pripada venecijanskoj opštini i nalazi se u severnom delu lagune. To je zapravo majušni arhipelag, možda još neobičniji od same Venecije. ,,Ulice“ su takođe uglavnom vodene i do kuća, obojenih jarkim bojama, dospeva  se čamcima.

Baldasare Galupi imao je 59 godina kada ga je na svoj dvor pozvala Katarina Velika, ruska carica. I to lično! Međutim, Venecijanci se nisu lako mirili s činjenicom da Galupi treba da ih napusti, pa su vlasti Mletačke republike započele pregovore sa ruskim dvorom. Tamo je osim bogate plate, kočije na stalnom raspolaganju i mesta kapelmajstora u Sankt Peterburgu, Buranelo postao i dvorski kompozitor. Na njegovim koncertima, kada bi na čembalu virtuozno svirao svoje sonate, plemstvo je padalo u neku vrstu transa. Obožavali su ga.

Za razliku od veličanstvenog hora, orkestar je, na žalost, bio izuzetno loš i zapušten. Buranelo je dao sve od sebe da ih obuči. ,,Napuštena Didona“ bila je prva Galupijeva opera koja je izvedena u Sankt Peterburgu. Katarina Velika bila je toliko oduševljena, da je kompozitoru već sutradan poklonila somotski kaftan izvezen zlatnim nitima, muf i šubaru od hermelina, kao i tabakeru ukrašenu dijamantima.  A i hiljadu dukata pride! Usledile su i druge praizvedbe u Rusiji. Buranelov učenik i sledbenik bio je Mihail Stepanovič Bortnjanski. Njegovo delo u Rusiji je nazivano ,,italijanštinom“.

Avaj, uzalud je carica visoko cenila venecijanskog kompozitora, a on se divio horu… Dvorski svirači, članovi orkestra, nisu mogli da ga podnesu. Stalno su se svađali i nastojali da ga oteraju. Zauzvrat, on je povećavao broj i trajanje proba. Psovao ih je na venecijanskom dijalektu. Orkestraši su ostali uporni, pa je zbog neljubaznosti, svađa i neugodnosti različite vrste, Buranelo 1768. bio prinuđen da ponudi ostavku.

Inače, veliki poštovalac Galupijevog dela bio je i drugi slavni Venecijanac – Đakomo Kazanova. Sreli su se upravo na Buranelovom putu ka Rusiji:

,Susreo sam se sa Galupijem nazvanim Buranelo koji se sa prijateljima spremao da ide u Rusiju. Galupi me nije poznavao i bio je iznenađen što je u hotelu naišao na dobru hranu pripremljenu na venecijanski način i čoveka koji mu se obratio na maternjem jeziku. Kada sam mu kazao ko sam, zagrlio me je više puta.“

Postoji venecijanska legenda koja govori da je upravo zahvaljujući nepoznatom ribaru sa ostrvca Burano kraj Venecije nastao, i potom usavršen, zanat izrade čipke. Odolevši pesmi sirena, a misleći na svoju voljenu što ga je čekala na ostrvu, ribar je za nevestu na dar od Kraljice Talasa dobio krunu od morske pene. Zbog veličanstvenog poklona koji je dobila njihova prijateljica, devojke sa ostrva Burano pokušale su da podražavaju krunu od morske pene i započele da prave velove od čipke. Zvanični istorijski podaci govore da radovi od čipke iz Burana potiču još od 16. veka. Dakle, pre nego što je Galupi otišao na ruski dvor i svojim delima oduševio rusku caricu. Koja zapravo rodom nije bila Ruskinja. Ali ni to nije imalo veze, budući da velika muzika zaista ne pravi razlike. A o tome koja je muzika velika, rasprava bi potrajala. Za početak, budući da je „Boris“ zaista dug,  poslušajmo makar neku Galupijevu sonatu za čembalo (klavir). Baš je kao kruna od morske pene!

Mirjana Ognjanović