Pouke iz prošlosti: Borba za preživljavanje je ogroman podsticaj

Burleska, to je reč koja bi možda najvernije i najkraće dočarala delovanje izvesne osobe zaposlene na mestu novinara u jednoj beogradskoj tv stanici. Otprilike ono što je Florens Foster Dženkins (1868-1944) bila za opersko pevanje, to je pomenuta osoba – za novinarsku profesiju. Premda treba istaći da je “opus” Florens Foster Dženkins bilo mnogo bezazleniji u svojoj promašenosti. Gospođa jednostavno nije imala sluha. Loš novinar je nešto sasvim drugo. To bar znamo.

Novinarstvo se u značajnoj meri promenilo u odnosu na ono što je nekada predstavljalo, ali upravo današnja prečesta pojava tih zalutalih u profesiju, podseća nas na postojanje onih koji su se, u svoje doba, ozbiljno bavili novinarskom zanatom. Jedna od njih bila je i italijanska novinarka Orijana Falači.

“Kada si žena, moraš da se boriš više i jače nego kada si muškarac. Shodno tome, moraš bolje da posmatraš, više da razmišljaš i pokušaš da budeš domišljatija. Isto je kada se rodiš siromašan. Borba za preživljavanje je ogroman podsticaj” – napisala je Orijana Falači (1929-2006).

Rođena je 29. juna 1929. godine u Firenci, u porodici koja se otvoreno protivila nadirućem fašizmu i vođi koji je bio njegov simbol: Benitu Musoliniju. Imala je tek deset godina kada se s ocem, stolarom, upustila u strastvenu političku borbu, priključivši se tajnoj organizaciji, pokretu otpora protiv nacističke vlasti. Kao devojčica ubrzo je postala svedok očevog stradanja – tamničenja i mučenja.

U četrnaestoj je od italijanske vojske primila počasno odlikovanje za doprinos u oslobađanju zemlje od fašizma. Već u šesnaestoj, 1945. godine, postala je novinar-reporter. Kasnije je priznala da je, od prvog trenutka kada je počela da radi za novine, zapravo nameravala da se bavi pisanjem. Naime, prve priče je napisala kada je imala samo devet godina:

         “Zaljubila sam se u reči koje su se slivale poput kapljica, jedna za drugom i ostajale na listu hartije. Svaka kap bi skliznula da je bila samo izgovorena, a ne napisana… Međutim, na stranici su reči postajale opipljive”.                

Orijanin novinarski dar ubrzo je bio uočen. Tek se kratko zadržala u gradskoj hronici. Pročula se kao izvanredan reporter i za nedeljnik “Europeo” je počela da izveštava iz inostranstva. intervjuišući najvažnije političke ličnosti sveta. Imala je dvadeset osam godina kada je postala izveštač iz Vijetnama. U svojim člancima je ovekovečila i tragične sukobe u Južnoj i Srednjoj Americi, kao i na Bliskom Istoku, Iranu, Pakistanu… Za vreme studentskih nereda u Meksiko Sitiju, u noći između 2. i 3. oktobra 1968. godine, Orijana Falači je – u nameri da se lično uveri šta se zapravo dešava – teško ranjena na ulici. Svi su bili ubeđeni da je tom prilikom poginula, kao i stotine drugih na koje je policija nemilosrdno pucala iz helikoptera. Tek kada je telo italijanske reporterke preneto u mrtvačnicu, sveštenik je primetio da ona još uvek diše…

“Nikada se nisam osećala kao neko ko hladno beleži ono što vidi i čuje.”, napisala je Orijana Falači u jednoj od svojih petnaestak objavljenih knjiga. “Svako iskustvo kida i jedan deo moje duše i ja učestvujem u tome što vidim i čujem kao da se samo mene tiče i uvek se stavljam na određenu stranu. Onu koja se zasniva na mom moralnom izboru.”

Plodotvorna spisateljica i novinarka, Orijana Falači je pisala za “Njujork Tajms”, “Lajf”, “Vašington Post”, “Štern”, “Nuvel observater”, “Korijere dela sera”… i mnoge druge svetske uticajne nedeljnike i dnevnike. Novinarski posao bio je ujedno i čitav njen privatni život. Prekasno je srela čoveka svog života, pesnika-revolucionara, Grka Aleksandrosa Panagulisa i nije stigla da stvori sopstvenu porodicu. Umesto toga, kao izraz žalosti za ličnom srećom, za njom su ostali bestseleri – knjige “Nepotrebni pol”, “Razgovori sa istorijom”, “Pismo nerođenom detetu” i “Jedan čovek”…

Orijana Falači, ubeđeni ateista, pobornik slobodnog i sasvim ličnog životnog izbora koji se ne zasniva na religiji, pred kraj života je, čini se, promenila mišljenje. Vratila se svojim hrišćanskim, katoličkim korenima. Godinu dana pre smrti primio je papa Benedikt XVI, što je u prvi mah želela da sakrije od javnosti. Niko nije uspeo da sazna o čemu su tačno papa i slavna novinarka razgovarali.

O većini stvari koje su joj se događale tokom uzbudljivog života, Orijana Falači otvoreno je pisala, ne štedeći ni sebe, ni druge. Međutim, ovaj susret odlučila je da prećuti.

Mirjana Ognjanović