Pouke iz prošlosti: Proročanstvo i kako ga dočekati

„Uzeo sam šilo (iz crteža pored ovog zapisa u svesci, može se zaključiti da je reč o malom bodežu sličnom nožu za otvaranje pisama) i stavio ga između oka i kosti što je moguće bliže zadnjoj strani oka: i pritiskajući oko krajem šila (kako bih napravio zakrivljenost na oku; pojavilo se nekoliko belih, tamnih i obojenih krugova, Ovi krugovi bili su najjasniji kada sam nastavio da trljam oko vrhom šila, ali kada su i oko i šilo stajali mirno, iako sam nastavio da pritiskam oko, krugovi su bledeli i često nestajali, a onda se vraćali kad pomerim oko ili šilo.“

Ovaj neobični ogled, svakako u nastupu istraživačke groznice, izveo je niko drugi do veliki  engleski naučnik, fizičar, matematičar i astronom  Isak Njutn 1671. godine. Citat je preuzet iz knjige Majkla Vajta „Isak Njutn – Poslednji čarobnjak“ koju su objavili Dosije studio i Zavod za udžbenike 2010. godine u prevodu Nevene Mrđenović.

Da, Njutnovo mladalačko oduševljenje i guranje šila u oko, moglo ga je dovesti do teškog ranjavanja i slepila. Do preranog završetka njegove naučničke karijere. Srećom, nije. Ni kada je, istražujući svetlost, piljio u odsjaj Sunca u ogledalu. Verovao je da je upravo on predodređena osoba koja mora doći do suštinskih znanja o svetu na kojem se našao. Tako je i radio.

Jedan od najvećih naučnika u istoriji, kada nije bio zauzet istraživanjima i ogledima, pokušavao je da na osnovu svih znanja i novih proučavanja predvidi i budućnost. Tom iskušenju, tokom vekova nisu odoleli ni mnogi drugi slavni umovi. Upravo u ovoj rubrici bilo je reči i o slikaru Đorđoneu koji je u svojoj rodnoj kući u Kastelfranku Venetu ostavio uputstvo ili neku vrstu poruke u slučaju smaka sveta koji je bio predviđen za 1503. godinu. Nekoliko meseci pre tog očekivanog događaja, Đorđone je naslikao niz fresaka u vidu friza u svojoj kući nazvavši ga „Frizom slobodnih i mehaničkih veština“. Bila je to svojevrsna oda renesansnom univerzalnoom čoveku i njegovim znanjima, duhovnim, umetničkim i fizičkim moćima.

Alhemija, čarobnjaštvo, proricanje, hiromantija, kako god to nazvali, i uz  mnoge ograde, opsedali su ponekad i naučnika Njutna. Astrologija je takođe bila jedna od strasti Isaka Njutna (1642-1727). Doduše, nije bio jedini posvećenik astrologije među ljudima odanim nauci. I Galileo Galilej je određivao i pisao horoskope. Za početak, svim članovima svoje porodice.

Ali, vratimo se Njutnu.

Isak Njutn je proučavao Bibliju i na osnovu dokumenata koja su o njemu ostala moglo bi se reći da su ga proročanstva Svetog pisma veoma zanimala. Doduše, za ono doba, bio je nekonvencinalni vernik. Ipak, držeći se protestantskih učenja, i čitajući  Sveto pismo, genije koji je otkrio silu gravitacije, predvideo je i kraj sveta (ili, bolje rečeno, kraj sveta kakvog ga danas poznajemo).

Prema Njutnovim proračunima, o čemu u poslednje vreme (svakako zbog uznemiravajuće svetske političke i ekološke situacije) pišu i najugledniji svetski naučni časopisi, od kraja sveta kakvog poznajemo, deli nas samo samo 36 godina.

I u poslednjim danima života, ideje o proroštvu nisu napuštale Njutna. Stalno je pokušavao da odredi tačan datum kraja sveta, smatrajući da je to već preodređeno, jednostavno rečeno, jer čovek uporno radi protiv Tvorca. Kao što bi Majkl Vajt u svojoj knjizi rekao za Njutnovo uverenje: “čovek je imao stalnu naviku kvarenja dela Stvaranja”. Moglo bi se reći da se na izvestan način čak i radovao svojim predviđanjima kada će se ta cela užasna građevina ovakvog sveta urušiti. I ustupiti mesto boljem nekom boljem.

Šta bi rekao da vidi današnji svet obuzet samouništenjem i nehajem prema dobrom delu svih ljudskih vrlina?

Kada se pročita bilo koji od ovih članaka, manje ili više utemljenih na Njutnovom delu i interesovanjima, današnji čovek može samo jedno da se upita: ako sada neskriveno pokazana čovekova autodestrukcija nastavi ovim pomamljenim tempom da se razvija i ostvaruje, ako se ratovi i zagađenja (samo broj plastičnih boca što plutaju oko nas i izviru iz naših domova i džepova, a da ne govorimo o takoreći otrovnom vazduhu koji sve prekriva) – budu toliko gomilali i širili, kako ćemo izdržati i  dočekali taj Njutnov predviđeni preobražaj? Trideset šest godina deluje optimistički. Ako je sada ovako, šta li će biti 2060?

Proročanstvo je deo Njutnovog privatnog rukopisa, otkrivenog tek posle njegove smrti. Potiče još iz 1704. godine. U tom spisu naučnik izveštava o nizu složenih proračuna koji su rezultat proučavanja Otkrovenja Jovanovog – Apokalipse. Njutn se posebno usredsredio na rečenice sadržane u Knjizi proroka Danila (“Zapažanja o Danilovim proroštvima”). On je, poput mnogih tumača Biblije tog vremena, verovao da se dani zapravo odnose na godine realnog vremena, na osnovu principa da je dan je jednak godini. A godinu 2060. je video kao početak nove ere – tokom koje će se uspostaviti globalno kraljevstvo mira koje će potom trajati hiljadu godina.

Mirjana Ognjanović