Pouke iz prošlosti: Prorok
Već u drugoj polovini 20. veka počelo je da se javlja pojačano interesovanje, možda i zabrinutost: šta će se desiti kada dođe 21. vek? Kada osvane 2000. godina… Zbog strogih političkih prilika, pesimizam nije dolazio u obzir. Biće nam sigurno sve bolje i bolje!
Sećam se moje učiteljice koja je vrlo oprezno gledala na budućnost i jednog nezaboravnog dana postavila đacima pitanje u kojem se čak pominjao i smak sveta. Da li mi deca mislimo da će svet prestati da postoji 2000. godine? Većina nije znala šta da kaže, možda i u napadu panike. Moj odgovor bio je detinjast. Prostom matematikom došla sam do saznanja da ću 2000. godine imati 40 godina! Dakle, biću vrlo stara osoba. Dotle ću se naživeti. I onda, ako svet ode bestraga, neću za to uopšte mariti.
Isto pitanje u razgovoru za Italijansku radio-televiziju, 1981. godine postavljeno je slavnom piscu „Nevidljivih gradova“, „Teških ljubavi“, „Ako jedne zimske noći neki putnik“ – Italu Kalvinu (1923-1985). Budući da mi znamo šta se desilo 2000. godine i šta se dešava u prvoj četvrtini 21. veka, bilo bi zanimljivo da sa dosadašnjim iskustvom proverimo šta je mislio o različitim aspektima budućnosti Italo Kalvino. Nije ni slutio da 21. vek neće dočekati. Verovao je da će tada biti prilično star. I odlučan da postane matoro gunđalo.
Kalvinova ideja o životu nije bila vezana za napredak nauke i medicine koje bi mogle da starost učine lakšom – saopštio je to, takoreći stidljivo, odmah na početku intervjua. Njega je zanimao odnos starih i onih koji nisu tako stari. Jer, šta ako stari postanu jedini mladi? To bi značajno izmenilo situaciju u svetu. Kalvino je smatrao da treba da postoji razlika između starih i mladih. U drevnim epohama starci su predstavljali vrelo mudrosti, ali su u isto vreme bili i prznice, gunđala, škrtice, neka vrste prepreke za mlade. Mladost je zato morala nekako da ih savlada. Ali, biti starac pun energije u društvu u kojem su mladi umorni, to neće biti nimalo lepo – upozorio je.
I ko će onda biti vlasnik mudrosti u budućnosti? Kalvino je bio proročki sumnjičav: možda će isplivati neki oblici nemudrosti koji će predstavljati mudrost!
Zato je njegova namera bila da postane krajnje antipatičan starac koji bi mlade na taj način navodio na suprotstavljanje i delanje. Izrazio je zabrinutost da će starci 21. veka potpuno podleći uticaju potrošačke groznice u nadi da će se kupovinom podmladiti.
A šta će biti s decom?
Deca će sve više biti prepuštena sebi, rekao je 1981. godine Kalvino. Roditelji će morati da rade sve više i više, neće imati vremena da ih vode u obdaništa, na druženja sa drugom decom, na časove muzike… Ma roditelji će stalno žuriti, neće moći da nađu mesto da parkiraju automobile, a sve će to stvoriti stalni nedostatak vremena. Pa i za decu.
Kriza u odnosima sa decom će se produbiti u 21. veku, između ostalog jer će očevi biti sve nesigurniji čemu treba da ih poduče. Ili će ih učiti onome što nikome nije potrebno.
Da li će ljudi u 21. veku verovati u boga?
Manipulacija će biti sve lakša, a možda će postojati političke religije koje će se zasnivati na ideji vladavine administracije.
Šta će biti s ljubavlju u 21. veku, glasilo je pitanje postavljeno piscu.
Zavisi od toga koliko budemo neurotični, kakav će nam biti ritam života i da li ćemo moći da osećamo zadovoljstvo – glasio je odgovor. Ni u sledećem veku, verovao je pisac, ne bi trebalo da zaboravimo da je voleti nekoga, način da budemo u punom smislu ono što jesmo.
I, naposletku. ko će biti obrazovani čovek 21. veka?
Onaj ko zna da kuva. Da sam očisti kuću, da nešto sašije. Jer će u određenom času sve morati da krene od početka.
Mirjana Ognjanović
