Pouke iz prošlosti: Čistoća je pola savesti
Da li možete i dalje da gledate reklame za deterdžente? Bilo koje. Za veš, ili sudove, svejedno. Toliko su česte, da su s godinama, postale nepodnošljive. Pokazuju kako njihov cilj, kao nekom magijom, ograničava i maštu i inteligenciju.
Da i ne pominjem reklame za omekšivače!
Jedna prijateljica smatra da su video spotovi u kojima se reklamira toalet papir i upoređuje sa dubokim i iskrenim prijateljstvom – najneumesnije. Rolne se odmotavaju, drugovi su tronuti, zagrljeni, a devojke ih prinose uz obraze i ljube… Da li ćemo kupiti neko pakovanje? Naravno. Posebno ako je na popustu.
Ne može se izgleda nazad. Marketing se danas nalazi doslovno svuda (nema potrebu za skrivanjem) i nemogućno ga je otrgnuti od tkiva života. Iskreno, bilo bi baš dobro da se na neko vreme rastanemo.
U svojoj knjizi „Psihologija i duhovni život“ (izdanje Pravoslavne eparhije niške, u prevodu Dejana Jovanovića), Jovan Kornarakis (1926-2013), grčki crkveni pisac i psiholog, bavi se, između ostalog, pomenutim pitanjem: zašto se deterdženti tako masovno reklamiraju?
Zbog čovekove autodestrukcije! – danas bi neko s pravom povikao, imajući u vidu zagađene reke i svetska mora.
Ipak, valja imati u vidu da Jovan Kornarakis već više od deset godina nije među živima, tako da nije mogao da bude svedok najnovijeg uspona reklama, kao ni propasti čovekove okoline. Toliko je sredstava za higijenu da se sve vode oko nas penušaju i menjaju boje. A reklame se pojave čak i onda ako nepažljivo pomenete nešto (neki deterdžent na primer) pored uključenog mobilnog telefona.
Ko zna šta li će biti sutra?!
Ukratko, Kornarakis, nekada profesor Atinskog univerziteta, smatrao je da zloupotreba pažnje televizijskih gledalaca radi bolje prodaje sredstava za higijenu, otvara vrata jednog od centralnih problema ljudske egzistencije. Napretka civilizacije!
Naime, uspon civilizacije poistovećen je sa redom i čistoćom. Psiholog naravno vidi u reklamiranju proizvoda za čišćenje vezu sa psihom modernog čoveka. Ako je upotreba pene za tuširanje postala neizbežan deo života, psihološka osnova te navike mora se nalaziti dublje nego što je to prosta potreba za materijalnom čistoćom.
Kornarakis podseća na različite religije i njihova drevna obredna kupanja i pranja: na čisto telo i čistotu duše. Budući grešan, svaki čovek je nečist i zato eto razloga da makar očisti svoju spoljašnjost.
Ne bi zato bilo teško uspostaviti vezu između telesne i duševne čistote. Osećanje krivice tera ljude da čiste ne samo sebe, nego i svoju okolinu. Jasno, unutrašnji problem ostaje zanemaren. To je posebno uočljivo kod neurotičara kojima su svojstvene upravo prinudne radnje koje se tiču detaljnjeg čišćenja. Misle da tako smanjuju svoj unutrašnji nemir, pa je njihova potreba za unutrašnjim redom i čistoćom očigledna.
Grčki crkveni pisac postavlja u žižu problem psihološke uloge deterdženta u moralnom životu čoveka. S jedne strane, uslovi života i stepen civilizacije omogućavaju mu da se lako i brzo obračuna sa telesnom nečistoćom. I tako stižemo do „pola zdravlja“ iz poznate izreke.
Ali, kada je reč o takozvanoj psihološkoj ulozi deterdženta, onda on često može da pruži lažan osećaj čistote duše i savesti.
A kako mi tu stojimo? Da li nam je stalo da očistimo dušu na taj lažni, sapunjavi način? Statistika nije baš uvek pravi pokazatelj stvarnog stanja stvari. Možda bi trebalo vršiti oglede i istraživati po vozilima gradskog prevoza, po haustorima, ulazima, gradskim prolazima, mini deponijama koje se mogu sresti na naneočekivanijim mestima. I onda bismo zaključili da baš i ne hajemo za napredak civilizacije. Možda bi neko i dobacio: mogao je bar malo da lažno pere savest! Odnosno, da se dokopa polovine zdravlja. Ali ne! Savest ovde često miruje, čista kao suza.
Ma ni tekovina Luja XIV ne pada na pamet. Da se retko kupaju, ali da se mirišu. Parfemi? So what? (Pa šta?) – kako glasi replika u jednoj od najodvratnijih reklama za deterdžente zbog koje obavezno prekidam program.
Mirjana Ognjanović
