Pouke iz prošlosti: Strah od zavere
Francuski istraživači nedavno su uspeli da dešifruju jedno važno pismo iz 1547. godine. Reč je o neobičnom i tajanstvenom dokumentu pohranjenom u biblioteci Stanislas u Nansiju. To je pismo napisano rukom opsesivne i veoma uplašene osobe: Karla V (1500-1558), kralja Španije i Svetog rimskog cara! Kao što se može naslutiti, ispisani redovi nisu tvorili obično pismo. Da je tako, odavno bi bilo pročitano. Govorimo o šifrovanom tekstu čiji je sadržaj vekovima bio skriven. Uz pomoć glasovnih simbola inspirisanih arapskim jezikom (Karlo V tečno je govorio flamanski, francuski, španski, italijanski, a očigledno i arapski, budući da je jedan od njegovih najžešćih neprijatelja bio niko drugi do Sulejman Veličanstveni), kao i lažnih “lakih rešenja” što navode na pogrešne zaključke, car je smatrao da se ratosiljao mogućih otimača svoje panične poruke upućene njegovom ambasadoru u Francuskoj. I zaista, proteklo je 475 godina. Tajna je otkrivena tek ove, 2022. godine.
Čemu tolika tajanstvenost? Jednostavno: zbog straha od smrti i uverenja da ima veliki broj neprijatelja. Pismo obaveštava ambasadora da je car veoma zabrinut za svoj život, odnosno, ubeđen je da hoće da ga se reše, da je zavera spremna, da žele da ga ubiju, skinu sa lica zemlje. Opreza nikada dovoljno. Opasnost vreba sa svih strana. Ko bi mogao da bude ubica? A ko sve ne!? Možda najpre Fransoa I, prvi francuski renesansni kralj? Onaj koji je pridobio Leonarda da Vinčija da dođe u Francusku. Ali i mnogi drugi.
Nije svakako bilo čudno što se tako osećao. Karlo V bio je jedan od najmoćnijih ljudi 16. veka. Vladao je polovinom Evrope, ali mu ni to nije bilo dovoljno. Poslao je emisare i u Novi Svet, koji je već unapred osećao kao svoj. Treba imati u vidu da je Karlo Habzburški “kraljevsku karijeru” počeo vrlo rano, u šestoj godini, posle očeve smrti. Već u devetnaestoj, bio je car. Ipak, izgleda da mu to nije bilo dovoljno. Tokom vladavine stekao je toliko neprijatelja da je mogao da sumnja u gotovo sve. Iako je njegovo carstvo nazivano “mestom gde sunce nikada ne zalazi”.
U međuvremenu je naučio da se služi i šiframa, što govori kako nije imao poverenja da svoja strahovanja saopšti nekoj osobi koja bi možda mogla da bude njegov šifranrt. Uostalom, šest meseci je tim savremenih stručnjaka pokušavao da probije šifru. Koristili su najnaprednije softvere. Najzad su i uspeli. I otkrili osobu opsednutu zaverom.
Pretrpevši poraz svoje flote 1556. godine, Karlo V je ipak abdicirao u korist brata Ferdinanda i sina Filipa. A on sam se povukao u manastir Juste u Ekstramanduri. Možda je mislio da će ga povučen život spasiti bliske smrti? Da će teški teret vladavine uspeti da skine sa leđa…
Ironija sudbine. Karlo V nije umro nasilnom smrću. Već od malarije dve godine docnije. U manastiru. Tu su ga i sahranili. Kasnije su njegovi posmrtni ostaci preneti u Kraljevsku grobniicu u Madridu.
Ma kako čovek izgledao neustrašivo, možda se u njemu ipak krije veliki strah. Neizmeran. Ništa neobično.
Psiholozi neprestano napominju da je strah jedno od najsnažnijih ljudskih osećanja Odmah iza ljubavi. Možda čak i jače od ljubavi. Pouka je jasna: birajmo ljubav.
Mirjana Ognjanović
