Pouke iz prošlosti: Najbolji prijatelj

Septembra meseca daleke školske 1965/66. godine, kada sam upisala prvi razred, bila sam vrlo uznemirena zbog te ogromne životne promene. Uznemirenje se nekada graničilo sa bolešću. Ujutro, pre polaska u školu, osećala sam mučninu, neku do tada nepoznatu vrstu napetosti. Boleo me je stomak. Stvarno. Zebnjom me je ispunjavalo očekivanje da ću sresti veliki broj nepoznate dece. Jer, ko zna kakva su? Volela sam porodičnu ušuškanost, mir i prisustvo moje najbolje drugarice Tanje. Međutim, u školi me je sačekalo neočekivano iznenađenje. Već prvih dana, svim učenicima predtsavljen je portret okačen iznad katedre: portret našeg najboljeg i najvoljenijeg druga: Ljubičice Bele.

Taj obrt u hijerarhiji osećajnog sveta jednostavno nisam mogla da prihvatim. Možda je jednim delom doprinelo loše mišljenje mojih roditelja o Beloj Ljubičici. Ali, bez ikakve sumnje, presudno je bilo moje unutrašnje osećanje. Ma ko može da mi naredi ko će biti moj najbolji (školski) drug? Bila je to snažna  unutrašnja pobuna. Ukratko, moja najbolja školska drugarica uskoro je postala Duška (i nekolicina drugova, jasno).

Zvuči smešno, ali ovo grupno nametanje emotivnog stava doprinelo je mom uverenju da su bele ljubičice izmišljeni cvet, te da postoje samo one ljubičaste. Putujući prošle godine od Mavrova prema Galičniku, na predivnim zaravnima  sam primetila žuto poljsko cveće. Pitala sam rođaku kakvi su to neobični cvetići: ”Žute ljubičice!” – odgovorila je. Žute? Onda sam pogledala u enciklopediju i pročitala da osim žute, zaista postoji i viola alba (bela ljubičica) koja raste kao polegnuti busen. Međutim, ovo botaničko saznanje nije promenilo moje mišljenje o prijateljstvu. Kao istinskom zaleđu zbog kojeg nam je život lepši, uspešniji i radosniji.

I am text block. Click edit button to change this text.

Kako se prijateljstva rađaju, kako opstaju i na koji način nestaju, nije lako odgovoriti u par rečenica. Isto kao kada govorimo o drugim osećanjima koja pripadaju ljubavnim osećanjima, tako i prijateljstvo kao da izmiče konačnom objašnjenju. Izvesno je da su ljubav i prijateljstvo vrlo slični, odnosno – bliski: u nekim slučajevima prijateljstvo je trajnije i jače od ljubavi. Gete je savetovao da bi trebalo da istrajemo i najbolje prijatelje nikada ne izneverimo, čak i onda kada pomislimo da su oni već izneverili nas. Prijatelji su nam neophodni, potrebniji od bogatstva, tvrdio je Aristotel. “Imam vrlo prisne prijatelje, iako se nikada nismo poveravali jedni drugima”, pisao je Horhe Luis Borhes, dajući prijateljstvu neku vrstu tajanstvene privlačnosti.

Ko je dakle najbolji prijatelj? To je najprisniji od svih prisnih prijatelja. Pred najboljim prijateljem nema skrivanja, nema laganja, poverenje je potpuno i bezuslovno. Takvo prijateljstvo jeste jedan odblik ljubavi, ali ne podrazumeva telesnu strast. Osećanja koja nas vezuju za najboljeg prijatelja uspevaju u nama da probude vrline kojih možda nismo bili svesni. Jer bi za njega učinili sve. I više nego što smo realno u stanju.

Zanimljivost pokazuju psihološla istraživanja: mnogi muškarci naime veruju da su im njihove supruge najbolji prijatelji. Verovatno zbog činjenice što se žene uglavnom (ne uvek) brinu o nujima. S druge strane, retko koja udata žena smatra da joj je suprug najbolji prijatelj. To je takoreći uvek neko drugi.  Najčešće – prijateljica. ,,Tehnički” gledano, supružnik i ne može biti najbolji prijatelj. Najbolji prijatelj je uvek samo – jedan. On obično već postoji kada neko stupa u brak.

I am text block. Click edit button to change this text.

Na žalost, mnoga prijateljstva bivaju izneverena, a oni koji su do juče bili nerazdvojni drugovi, mogu početi da se mrze. Najčešći uzroci su laž (izdaja) i ljubomora. Poznat je primer francuskog pisca Marsela Prusta čiji je bliski prijatelj bio pesnik Rober de Monetskije. Svojim nadmenim ponašanjem, pesnik je ranio dušu osetljiovog Prusta i ovaj mu to nikada nije oprostio. Čak ni na samrti. Slično se dogodilo i sa prihoanalitičarom Sigmundom Frojdom  i njegoviom sledbenikom Karlom Gustavom Jungom. Kada je pročitao Frojdovo “Tumačenje snova”, 1907. godine,  Jung je poželeo da upozna autora knjige. Rodilo se prijateljstvo. Ali, pet godina docnije, Jung je u jednom više nego oštrom pismu napao Frojda da je nemilosrdan čovek. Ovaj je pokušao da ga umiri, da spasi prijateljstvo, ali Jung je bio neumoljiv.

Kakav je Jungov život bio posle tog raskida? Jer za većinu najboljih prijatelja važi ona poznata bračna zakletva: “dok nas smrt ne rastavi”. Pa i onda, onaj koji je ostao, postaje neka vrsta zamenika svog najboljeg prijatelja. I dalje živi za njega.

Mirjana Ognjanović