Pouke iz prošlosti: Anđeo promuklog glasa
Jozef fon Šternberg (1894-1969), slavni američki režiser, nije bio austrijski aristokrata kao što su mnogi verovali. U stvari „Jozef fon“ bila je uspešna holivudska izmišljotina, odnosno, donekle promenjeno ime. Potonji režiser zaista je rođen u Beču, ali ne u bogatoj aristokratskoj, već u siromašnoj jevrejskoj porodici kao Jonas Šternberg. Dečak je živeo u oskudici, ali je bilo jasno da je poseban i neukrotiv: nije uspeo da završi ni više razrede, pa ipak, sudbina ga je navela na pravi put. Dok je takoreći još bio uvek dete, počeo je da radi – da lepi filmske trake. Ostalo je legenda.
Prema scenariju Karla Cukermajera, Jozef fon Šternberg 1930. godine je snimio prvi nemački zvučni film, jedan od ključnih u istoriji kinematografije – „Plavi anđeo“. Scenarista Cukermajer zapravo je obradio novelu Hajnriha Mana (1871-1950) čiji je naslov „Profesor Unrat“. To je priča o povučenom gimnazijskom profesoru koji se nesrećno zaljubljuje u fatalnu damu. „Plavi anđeo“ je te 1930. godine istovremeno snimljen na engleskom i nemačkom jeziku. Čini se da su mnogi verovali da će zajedno sa filmom zaista umetničkim nebom prhnuti Plavi anđeo. Uostalom, tako je i bilo. Zvezda je rođena. Njeno ime bilo je Marlena Ditrih. Osim što je otkrio kao glumicu, Marlena Ditrih (1901-1992) je za Šternberga nesumnjivo predstavljala svojevrsnu umetničku opsesiju. Posle „Plavog anđela“ sa njom je snimio još nekoliko filmova, između ostalih i „Maroko“, “Šangaj ekspres“ „Plavu Veneru“, „Đavo je žena“…
Ono što pomenuti film čini posebnim, a što je zatim bilo i obeležje čitave umetničke karijere Marlene Ditrih, jeste njeno pevanje. Profesor Imanuel Rat, glavni junak „Plavog anđela“ zaljubljuje se očajnički i, na žalost, zauvek u kabaretsku igračicu Lolu-Lolu, čuvši je kako peva. A to njeno pevanje označilo je početak jednog novog muzičkog stila. Nemački jezik u njemu igra vrlo važnu „zvučnu“ ulogu. Jer, Marlena je pevala više kao da recituje, dubokim glasom, vrlo senzualnim i pomalo promuklim. S lakoćom je uspela da dočara ono što mnogima uz bogato glumačko iskustvo do tada nije pošlo za rukom: da samo jednom pesmom, glasom i melodijom učini opipljivim onaj krajnji umor i moralno posrnuće ne samo lika koji tumači, već čitavog društva, vremena i mesta gde se radnja filma „Plavi anđeo“ i dešava.
Kada nemilosrdna Lola-Lola izađe na kabaretsku pozornicu, (za ono vreme) oskudno odevena i, prekrstivši svoje lepe noge, otpeva pesmu (poznatiju po engleskom nazivu) „Falling in Love Again“, profesor Rat već se nepovratno nalazi na stazi stradanja.
A ko je, kao autor, stajao iza tog muzičkog hita?
Bio je to Fridrih, odnosno Frederik Holander (1896-1976) nemački kompozitor rođen u Londonu. Već u osamnaestoj je postao dirigent Praške opere. Ali, kabaretska muzika privlačila ga je mnogo više, od samog početka. Uspeha koji je doživeo sa pesmom „Falling In Love Again“ ipak mu nije mnogo značio posle dolaska nacista na vlast, pa je napustio Nemačku i odselio se u SAD. Tamo je, između ostalog, napisao muziku za filmove „Sabrina“ (1954.) i „Spoljni poslovi“ (1948.) Bilija Vajldera. Godine 1956. vratio se u Nemačku i umro u Minhenu 1976. godine.
„Tajanstveni sjaj leži uvek u očima lepe žene“, tako počinju stihovi (na nemačkom) slavne pesme iz „Plavog anđela“. „Ja sam stvorena za ljubav od glave do pete, to je moj svet i ništa više“…
Engleske reči na Holanderovu muziku napisao je Semi Lerner i one su čak poznatije od nemačkih:
(Da se ponovo zaljubim,/to nikada ne beše moja želja…/ I šta ću?/ Ne mogu da odolim./ Ljubav je uvek bila moja omiljena igra,/ Igram je kako umem/ Za to sam stvorena/ Ne mogu da odolim./ Muškarci se roje oko mene kao noćni leptiri oko svetiljke, /Pa ako njihova krila izgore, znam da ja nisam kriva…)
Sa manje uspeha, istovremeno i neuverljivo, istu pesmu snimila je 1961. godine jedna druga (američka) glumica – Doris Dej. U različitim aranžmanima, „Falling in Love Again“ otpevali su i Linda Ronštat (1984.), Marijana Fejtful (1997.), Brajan Feri (1999.) i Puppini Sisters (2006.). Mnogima se zaista dopala verzija Brajana Ferija, ali je retko ko upoređuje sa verzijom Holander-Ditrih.
Mirjana Ognjanović
