Pouke iz prošlosti: Sorentino i sirena
Paolo Sorentino će uskoro početi da snima novi film. O Napulju, kao što mnogi, svesno ili nesvesno, priželjkuju. Da li će scenario i knjiga snimanja opet moći da se čitaju kao književno delo? Bilo bi to više nego divno.
Doduše, Sorentinov Napulj imali smo prilike da vidimo i u njegovom prethodnom filmu “Božija ruka”. Iako producenti vode računa da se ne sazna mnogo o priči koja će uskoro postati film, sva je prilika di će njegova tačka gledišta biti – posebna. Zasnivaće se na drevnoj prošlosti, legendi o nastanku Napulja. Jasno, legenda će verovatno biti povezana sa nastankom nekih novih mitova.
U stvari, možda se i moglo pretpostaviti koju je legendu Paolo Sorentino mogao da odabere. Reč je o priči o zaštitnici Napulja, morskom demonu, prelepom, zlokobnom, a nadasve tajanstvenom biću: sireni Partenopi. Zato i ne čudi što će snimanje početi na leto, onda kada se sirene najugodnije i najslobodnije osećaju u vodi. Ili, u vazduhu, kako su predstavljene u grčkoj mitologiji. Kao ptice devojačkog lica i sa bujnim grudima.
Kako bismo ih lakše zamislili u toj mitološkoj dvojnosti, treba imati na umu da su sirene uvek opisivane kao obdarene muzičarke: bilo da sviraju liru, ili sviralu, ili da pevaju. Od njihove pesme i muziciranja, čovek može da poludi. Lako izazovu i brodolome. Zavedu mornare i potom ih odvuku na morsko dno, odakle se nikada ne vrate. Zato se lukavi Odisej i zavezao za katarku, a njegovi mornari sebi sipali vosak u uši. Na to ih je unapred upozorila čarobnica Kirka.
Da, sirena je stvorenje koje nije lako dočarati, budući da se stalno preobražava kroz krajnosti i simbol je iskušenja. Ovo će bez sumnje biti veliki izazov za Paola Sorentina: da li će Partenopina lepota odvući kameru na banalni put? Jer, sirenu će igrati dvadesetogodišnja napuljska manekenka čije ime još nije poznato.
Sirena iz Neapolisa (Novog grada), hibridno biće, u središtu je mnogih legendi. Po jednoj, ona je kći Aheloja i muze Melpomene ili Terpsihopre i njen grob se nalazi upravo u Napulju, tako da je na neki način ceo grad njena večna kuća. Neki veruju da je sirenina grobnica na brdu San Đovani Mađore ili u Sant’Anijelu.
Ali, budući da govorimo o legendi, da li je baš obavezno da je Pertenopa mrtva? Možda je i dalje lepa i mlada, iako ima bar pet hiljada godina! I da podseća sve da je grad i nastao prema obrisima njenog tela?
Moglo bi se pretpostaviti da je pesma sirene ujedno i glavna tema filma. Vrlo je moguće i da jeste. A možda se napolitanski reditelj i pisac setio Franca Kafke koji je u “Ćutanju sirena” izneo jedno drugačije mišljenje. Govorio je sporoj plovidbi i uzaludnom Odisejevom strahu od muzike koja bi mogla da postane smrtonosno oružje:
„I zaista, kad je Odisej naišao, silne pevačice nisu pevale, bilo što su verovale da ovom protivniku može doskočiti još samo ćutanje, bilo što ih je izraz blaženstva na Odisejevom licu, koji nije mislio ni na šta drugo do na vosak i lance, naveo da potpuno zaborave pevanje.
Odisej, međutim, ‒ da to tako izrazimo ‒ nije čuo njihovo ćutanje; mislio je da one pevaju, a da se samo on sačuvao toga da ih mora slušati. Letimično je najpre video izvijanje njihovih vratova, duboko disanje, oči pune suza, upola otvorena usta, ali je verovao da to spada u pevanje arija koje su neuhvaćene njegovim sluhom, zamirale oko njega. Ali uskoro je sve skliznulo s njegovih pogleda uperenih u daljinu, sirene su bukvalno nestale od njegove odlučnosti, i upravo kad im je bio najbliži, nije ih više bio svestan.“
Dakle, kada su mornari začepili uši voskom, a Odisej stajao prikovan za katarku, Partenopa je, očarana njegovim izgledom, očiju punih suza, nežno pomerala usne i grlo, ali ne ispuštajući nikakav zvuk. Odisej je mislio da je izbegao opasnost, ili ono što je on mislio da predstavlja opasnost. Međutim, u sebi je izgleda nosio oštar slatki bol oružja smrtonosnijeg od pevanja: tišinu sirene. “Tišina je prava muzika, Note je samo uokviruju.” – rekao je Majls Dejvis.
Legenda kaže da je sirena Partenopa, posle susreta sa Odisejom, ostala da pliva u Napuljskom zalivu, dajući gradu oblik. I strast.
Sve dok se Paolo Sorentino nije setio da o njoj ispriča svoju filmsku priču.
Mirjana Ognjanović
