Pouke iz prošlosti: Ja, Paja
Ko je tako slatko raspoložen?
Upitaćete se: ko? Pogodite ko?
Ko nikada ne zapodeva kavgu?
Ljuti se, al’ ima dušu blagu?
Ko tvrdi da je uvek u pravu jer nikada ne greši?
A ne sanja da bi svađu mogao da reši?
Kome je gubitnička sreća glavni zadatak?
To može biti jedino i samo – Paja Patak!
Jeee!
Ovako bi mogao da glasi slobodan prevod sving numere kompozitora Olivera Volasa (1887-1963) kojima su godinama počinjali kratki filmovi o doživljajima crtanog junaka Paje Patka. Divna muzika, divno izvođenje – sama najava filma je tako duhovita i poletna. Melodija potpuno drugih vremena. Da li je Pajin svet dosadan današnjoj deci? Možda su im i lik kakav je Paja, kao i Patkovgrad sa svojim žiteljima uopšte, ipak pomalo nejasni ili bolje rečeno neuzbudljivi. Što ne mora da bude ništa negativno. Niti da znači kako Paju ne bi ipak mogli da zavole. Onako čudno obučenog, u mornarsko odelo, kao da je član hora Bečkih dečaka. Za koje verovatno takođe nisu čuli.
Jedna nikada priznata, takoreći nevidljiva podela ličnosti u vremenu u kojem su prvi Diznijevi junaci bili velikani animiranog filma, provlačila se deleći ljude na one koji vole i poistovećuju se sa Mikijem Mausom i one kojima je Paja Patak bio – drugo ja. Sebe smatram iskrenim primerom onih koji su neuporedivo više voleli Paju Patka i ogledali se u njegovoj složenoj prirodi. Čak mi se i njegov glas (genijalno glumačko delo Klarensa Neša) više sviđao od Mikijevog, prilično piskavog.
Paja je predstavljao dokaz da je život nepravedan i da svako biće, pre ili kasnije postaje gubitnik na određeno, ili neodređeno vreme. Posebno onda kada to najmanje želi! Zar to nije utešno? Nismo jedini koji gubimo živce, pa se kajemo, uzaludno tragamo za pravdom, dopuštamo sebi da budemo ljubomorni, da nas voljena osoba vrti oko malog prsta, a bogati stric ponižava. Sestrići koje obožavamo – izluđuju. Da smo trapavi i lakomi, da nam se ne ide u školu. Da čak i dve male veverice mogu godinama da nas zafrkavaju. Ali da nismo zli. Naprotiv.
S druge strane, Mikiju sve polazi za rukom. On je uspešan i ambiciozan. Od kako se pojavio, predstavljao je sliku modernog, uspešnog čoveka. Paolo Sorentino piše da su svi ambiciozni ljudi slični i da su u svojoj ambiciji lako “čitljivi”. Neambiciozni su ti koji su tajanstveniji i nedokučiviji. Zašto li nemaju potrebu da se dokazuju?
Pojedini istoričari filma tvrde da je Paja Patak već zagazio u desetu deceniju života, odnosno da je 90 godina napunio ovog 13. marta kako je i nacrtano na zidnom kalendaru u kratkom filmu “Ujka Pajin rođendan” iz 1949. godine. Ipak, najčešće se Pajinim pravim rođendanom smatra 9. jun 1934. godine. Ili je to možda bio avgust?
Paja se navodno prvi put pojavio u crtanom filmu iz studija Volta Diznija “Mudra mala koka”. Bilo je to 1934. godine: Nacrtali su ga Art Bebit i Dik Hjumer. Ali Paju, onakvog kakvog ga danas znamo, zapravo je stvorio američki crtač Karl Barks (1901-2000). A još pre Drugog svetskog rata, srpski kum Paje Patka, koji se na engleskom zove Donald Dak (Donald Duck) bio je novinar, nadrealista i jedan od osnivača Politikinog Zabavnika, Dušan Duda Timotijević (1903-1967).
Knjigu “Kako čitati Paju Patka: imperijalistička ideologija u Diznijevim animiranim filmovima” 1971. godine objavili su čileanski pisac Arijel Dorfman i belgijski sociolog Arman Matlar. Oni su Diznijeve junake posmatrali sa marksističke tačke gledišta. Budući da je knjiga sa španskog ubrzo prevedena na mnoge druge svetske jezike, a naravno i na engleski, Karl Barks je osetio potrebu da odbrani Paju. Rekao je, otprilike, da mu niko nije nametao, niti sugerisao kako da nacrta Paju, već se trudio da kroz njega prikaže sve svoje životne nedaće, ali i mane. Iskreno, koliko je god mogao.
Za kraj ovog kratkog podsećanja na stare animirane crtane filmove mekih boja i linija i neoštrih rezova, evo nekoliko mudrih izreka Paje Patka:
Zašto, zašto, sve mora meni da se desi?
Da li je moguče da ne možemo da promenimo sopstvenu sudbinu iako je znamo unapred?
Ne vodite računa o izgledu; ja sam lažno niskog rasta.
Da li zaista postoji svet izvan mene? A šta ako postoji samo u mojoj glavi? Da li će nestati ako zatvorim oči?
Kada porastem neću imati dugove!
Biti bez ijednog centa nekoliko časova pre Patinog rođendana… ima li ičeg goreg u životu?
Mirjana Ognjanović
