Istorija i nastanak aplikacije Zoom

Kao što obično i biva, krizna vremena različito utiču na posao. Neki propadnu, a neki doslovce ekspodiraju. U smislu rasta, naravno. Još ako se to poklopi sa opštim trendovima i, u konkretnom slučaju Covid-19 pandemijom… Činjenice da su ljudi provodili više vremena kod kuće nego ikada pre, što nikakav biznis plan, kao ključni element ekspanzije, ne bi mogao da predvidi, onda i nije tako neobično da se vrednost jedne kompanije za vrlo kratko vreme ekstremno uveća. A to upravo dogodilo sa aplikacijom Zoom… Čini se da sedenje u kancelariji ne ide u korak sa ubrzanim tempom života.Jasno, ne može se baš reći da je to pravilo, niti da je primenjivo na svaki biznis, ali trebalo je naći način da se prevaziđu logističke teškoće koje nastaju prilikom organizovanja sastanaka, a učesnici su ljudi iz različitih gradova, država, pa čak i kontinenata. Ili, da ne idemo toliko daleko, jedan deo tima je na terenu, drugi u firmi, a stvar je hitna i, sad, kako ih u kratkom roku sve okupiti? Video konferencija kao koncept nije ništa novo, ali tehnologija koja mora da stoji iza toga je prilično složena. Zahteva ozbiljnu pripremu, opremu, tehničare… Realno, ima i velike mogućnosti, pitanje je samo kome je to i kada potrebno. Moćnim globalnim korporacijama svakako, ali da li i malim preduzećima ili organizacijama kojima je mobilnost u poslovanju bilo pitanje i neophodnosti i uštede? Sasvim je moguće da je to bila jedna od ideja kojom se rukovodio Erik Juen, nekadašnji potpresednik američke kompanije Cisco Webex, specijalizovane za web konferencije – kao što njen naziv i sugeriše. Iako je imao udobnu rukovodeću poziciju, zajedno sa 40 inženjera osnovao je novu firmu, čija ciljna grupa više nisu bili veliki sistemi, već doslovno svako ko ima neki moblini uređaj. U vreme kada se to dešavalo, mnogi analitičari su tvrdili da je tržište video telefonije već zasićeno. I zato, kome je potreban još jedan servis koji nudi manje-više isto? U početku, tako je i izgledalo, jer je povećanje broja korisnika Zoom aplikacije išlo prilično sporo. Mreža se širila, ali ne meteorski, kako to obično biva u pričama u uspešnim IT kompanijama. Kao da niko nije predvideo u kojoj će meri razvoj mobilnog interneta uticati na život u celini, ne samo na posao. Zapravo, tek je 2017.godine, čitavih šest pošto je osnovana, kompanija ušla u red velikih, jer je tada njena vrednost premašila milijardu dolara. U međuvremenu je sistem doživeo mnoga tehnička unapređenja, integraciju sa Google kalendarom, Micorosft Outlook-om, iCal-om i slično. Međutim, ono što je Zoom konačno lanisiralo na sam vrh u svojoj oblasti, nije imalo nikakve veze sa poslovnim planovima i mudrim tržnim potezima. Jednostavno, dve stvari su se neočekivano poklopile: mobilno online okruženje je mnogima već postalo neka vrsta izmeštene kancelarije, a onda je došla i Covid-19 pandemija. Napolje se nije moglo, a posao je trebalo nastaviti, i odjednom su svi počeli da koriste Zoom. Da sastanče po ceo dan i za to vreme obavljaju svašta drugo po kući. Čak i neke paralelne poslove, jer im je aplikacija instalirana na mobilni uređaj. Broj korisnika povećao se sa 10 miliona u decembru prošle, na više od 200 miliona krajem maja ove godine. Pritom, oko 300 miliona ljudi je svakog dana na Zoom-u, učestvuju na sastancima… Zato i ne treba da čudi vest da je pomenuti vlasnik ove kompanije, Erik Juen, preko noći, zbog skoka akcija, postao bogatiji za 800 miliona dolara. Zuuuuuum, baš!