Društvene mreže i promene u Americi
Društvene mreže, a posebno Facebok, fenomen su našeg doba, i to na više nivoa. Sociološkom, psihološkom, kulturološkom – teško je i nabrojati. Ljudska potreba za komunikacijom dobila je tako jedan novi oblik, ali i način da iznesete svoj stav o bilo čemu, uz sasvim realnu mogućnost da mnogi to i primete. Koristeći pravi ili lažni identitet, svejedno je. Postovi na Facebook-u spajali su davno izgubljene prijatelje, pokretali zanimljive diskusije neistoimšljenika, ali i uništavali živote. U međuvremenu su naloge na ovoj društvenoj mreži počele da otvaraju i kompanije, političke partije, mnoge organizacje i institucije, ali i predsednici država. Objektivno govoreći, komunikacija tu često nije dvosmerna – posebno kada je reč o najvećim kompanijama. Jednostavno, iskorišćena je činjenica da su se potencijalni konzumenti njihovh proizvoda svojevoljno okupili na jednom mestu, i zašto im onda ne plasirati poruku o novoj prodajnoj akciji, ili bilo čemu što je u funkciji promocije brenda? Naravno, niko vlasniku privatnog naloga ne brani da obajvi post u kojem će napisati da ga nove patike tog i tog proizvođača žuljaju jer su previše tvrde, ili da im je dizajn bezvezan, i nije mali broj onih koji to i koriste. Drugo je pitanje koliko to ima efekta, pre svega u smislu odgovaranja na eventualne primedbe, ali je velikim kompanijama i poslovnim sistemima to svakako značajan izvor infomacija o stanju na tržištu. Pritom – besplatan, jer, kao što rekosmo, niko ljude ne tera ili zove da daju komentare, oni to čine spontano, svojom voljom. Zbog svega toga se može reći da je Facebook potreban velikim kompanijama isto onoliko koliko su one potrebne Facebook-u. Mogućnost da se pronađu prijatelji iz detinjstva koje je život odneo na različite strane sveta, zvuči veoma lepo, ali tu nema biznisa. Facebook je postao ono što jeste zato što su najveći oglašivači shvatili da je to sjajno mesto da potroše novac, i da vrlo precizno izmere postignute rezultate. Na prvi pogled, reč je o idealnom braku, bez obzira što je nastao iz računa. Ali šta kada se u sve umeša politika? Ne treba biti naivan, politika i biznis uvek idu ruku pod ruku, samo i tu se dešava da se stvari ponekad otrgnu kontroli. Posebno u situaciji kakva je sada nastala u Americi. Stanovnici najmoćnije države sveta ovu godinu svakako neće pamtiti po dobrom – pored katastrofe koju je izazvao virus Covid-19, tu su i nemiri nastali posle ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda, ali i presednička kampanja koja je u toku. Aktuleni predsednik Donald Tramp, kao i svaki drugi građanin koristi mogućnost da putem Facebook-a saopšti svoje stavove, koju su često – najblaže rečeno – kontroverzni. I odjednom su ponovo isplivale na površinu rasne podele, za koje su mnogi mislili da su ipak stvar prošlosti.Naravno, stvari nisu baš tako jednostavne, pa niti su oni koji napadaju Trampa potpuno u pravu, niti je sve što on kaže baš toliko pogrešno, ali politički trenutak je takav i zato se stvari odvijaju veoma radikalno. Konkretno, osnovan je pokret „Stop the Hate Profit“, koji je pozvao najveće svetske kompanije – oglačivače na Facebook-u – da prestanu da troše novac na reklamiranje na ovoj društvenoj mreži. Posledice su bile momentalne, vrednost akcija Facebook-a na berzi pala je za 56 milijardi dolara, a u akciju se uključilo čak 160 kompanija, među kojima su i Koka-Kola, Levis, Honda Amerika i druge. U danima koji predstoje, treba očekivati da se taj broj poveća i sad se postavlja pitanje da li će bilo koja strana popustiti. Tramp sigurno neće, posebno jer se izbori bliže, a opet, veliki je to novac koji se gubi svakog dana u ionako poljuljanim ekonomskim prilikama…