Pouke iz prošlosti: Pazite, možda vas neko prisluškuje…
Da li je možda neko, u zimskom prazničnom poludremežu, u gluvo doba noći, ili u rano jutro, spazio svog kućnog patuljka? Patuljci se odavno pominju, pa i u srpskoj mitologiji, kao bića koja svoj niski rast nadoknađuju pameću i lukavošću. Jedna od verzija skandinavske priče o njihovom nastanku, govori o nekoj vrsti crva u telu preistorijskog diva, zlog Brimira. Njega je ubio bradati starac Odin, gospodar mudrosti, okultnih nauka, bog pesnika, vidovnjaka i ratnika. Od samog početka, ispostavilo se da su patuljci vrlo vešti kovači.
Takođe, postoji verovanje da su patuljke najpre isklesali u kamenu manje važni bogovi koji su im potom udahnuli život. Pokušavajući da sakriju to što su uradili, smestili su ih u mračne šume i pećine. Otuda i znaju sve o rudama i metalima! Patuljci lako probijaju tajne prolaze kroz planine i ispod zemlje i iskrsavaju onda kada čovek to najmanje očekuje i primećuje. Iako su patuljastog rasta (dvadesetak do trideset centimetara), odaje u njihovim planinskim (šumskim) prebivalištima, više su nego prostrane. Ponekad široke dva metra, a visoke metar i dvadeset centimetara!
U današnje vreme, svako će pitati u kakvom su političkom uređenju živeli (i žive) patuljci u svojim zajednicama. To su oligarhije, najčešće monarhije. Obično vlada Kralj patuljaka, uz savet mudrih belobradih starina. Ukoliko nema kralja, zajednicom rukovodi nekolicina najpametnijih staraca.
U svom poznatom delu ,,Ale i bauci“, profesor A. Peragraš između ostalog je tvrdio da su patuljci uglavnom muškog roda, te da su poznavali metode kloniranja od najdrevnijih vremena. Priznao je mogućnost da su, patuljci, često nazivani i domaći, mogli da budu rođeni i iz jajeta, te da su skloni piću, naročito kada ih obuzme osećanje usamljenosti, budući da su neženje. Svoja istraživanja povodom pojave različitih vrsta kućnih patuljaka, A.Peragraš je proširio i kroz razdoblje moderne istorije. U vremenu kada su nastali moderni stanovi u višespratnicama, gde se, po njegovim rečima, patuljci osećaju krajnje nelagodno. Posebno, iza radijatora, ili u praznim plakarima koji bi trebalo da glume bogate, miomirisne ostave. Ne, tu nisu mogli da nađu toplinu svojih nekadašnjih domova.
Ono što je svakako važno za osobe koje dolaze u vezu sa patuljcima,jeste neka vrsta paničnog straha da o njima išta kažu. Sva je prilika da su posle izvesnog vremena, postavši svesni moći tehnologije i medija, patuljci pokušali da se izbave iz mora hvalisavosti i samoljublja koje je zapljusnulo sva javna glasila, a posebno društvene mreže kao glavnu alatku proždiruće samohvale. Svi su toliko postali puni sebe i nadmeni, da se patuljcima verovatno sve smučilo. Našli su načina da zaprete svojim ,,biografima“ i ponovo se vrate uživanju u malim stvarima i to – iz senke!
Zlo i naopako onome ko nanese zlo nekom domaćem! Sve će se preokrenuti. Ma kako do tada privržen bio. Poverenje patuljka teško će ponovo steći. Jer kada jednom nešto utuve sebi u glavu, patuljci teško menjaju mišljenje. Takozvano pranje mozga gotovo da nije moguće. Najstrašnjija kletva stiže one koji su pred njima (a nikada se ne zna gde su i koga slušaju!) pričali viceve na račun niskog rasta patuljaka. Ko je to učinio, nije poživeo dugo da bi dalje širio taj glas! Domaći su privrženi onima koji ih poštuju i vole. Za njih su u stanju da učine sve, pa čak da stave na kocku i sopstveni život. Doduše, i za one koji su spremni da sa svojim domaćim podele najbolji zalogaj i piće, a ne da im ostavljaju otpatke.
A imamo i vilenjake… Oni nisu baš porodična bića, premda žive u šumskim zajednicima. Njihova okupljanja vezuju se za dolazak najlepšeg godišnjeg doba – proleća. Zanimljivo je da su prema legandama majušni vilenjaci nekada bili visoki i stasiti. Bio je to narod svetlosti. Alva na švedskom, odnosno alp na starom nemačkom imaju isti koren kao i latinski izraz albus – beo. Svet vilenjaka nastao je pod okriljem Freja, nordijskog boga izobilja, plodnosti, lepote i ljubavi. Kako su se onda smanjili? Zašto su se sakrili?
Na severu Evrope, prva svedočanstva o vilenjacima potiču iz praistorije, kada su smatrani polubožanstvima. Njima su kasnije prinošene žrtve u posebno iskopanim pećinama – masti i maslaci, novčići i igle. Prvi vilenjaci bili su lepši od samog Sunca, kao što se kaže u starim islandskim knjigama iz 13. veka. Čak se i Sunce nazivalo odsjajem vilanjaka. Slavljeni su, premda su ih se istovremeno i plašili. Ukoliko bi čovek sreo i video vilenjaka, odmah bi se razboleo: obuzela bi ga groznica, stomačni bolovi, a neke čak i ludilo! Postojao je i izraz ,,poludeo zbog vilenjaka“.
Kada su krenuli na jug i stigli do današnjih britanskih obala, u značajnoj meri su se izmenili. Njihova narav postala je blaža, uživali su u prirodi, posebno u cveću. Čak su im i uši poprimile oblik listova. Smanjili su se razmnožavajući se sa majušnim vilama koje su dolazile iz Sredozemlja, zaštitnicama biljaka i drveća. O njima je pisao i slavni Šekspir u komadu ,,San letnje noći“.
U svakom slučaju, i patuljci (domaći), kao i vilenjaci imaju naročite moći. To znači da se shodno prilikama mogu i povećati. Stoga, budite na oprezu. Jer kada su dobroćudni, pomažu, peru sudove, pišu domaće zadatke, peglaju, ali, ukoliko ih neko uvredi – vrebaju bezobraznike, donoseći ružne snove. Štipaju, sapliću. Jedno je izvesno: pazite kako se ponašate, bez obzira da li ste u prirodi, ili zaključani u svojoj sobi. Jer, možda vas oznojen, iza radijatora, neko posmatra i sluša! Baš sada.
Mirjana Ognjanović
